Razlika između napetosti, nervoze i anksioznosti

Psiha Psiha

Različiti pojmovi kao što su nervoza, napetost, anksioznost uveliko su svima poznati, ali se korišćenje ove terminologije među ljudima raličito koristi. U ovom testu pročitajte i saznajte koje su razlike između ovih reči, i šta one tačno označavaju.

Napetost

Reč napetost je reč koja se nešto ređe koristi, a vrlo je slična pojmu stres, sa kojim se svakodnevno srećemo. Sama reč označava nepregnutost ili emocionalnu tenziju. Iako napetost predstavlja emotivno stanje, ono se uveliko odražava na fizički deo čoveka odnosno njegovo telo. Odlikuju je grč mišića, zategnutost pokreta, kao i celokupno napeto držanje. Osobe koje se u datom trenutku osećaju napetim, u isto vreme osećaju uznemirenost. Iako je slična nervozi, najčešće se može prepoznati samo kroz fizičke simptome.

Pojam nervoza

Nervozu je skoro svaki čovek osetio bar jednom u životu. Ono što nervozu razlikuje od drugih negativnih emocija, jeste da je ona početak nekog stanja i uglavnom se oglašava kao prvi simptom. Javlja se kod ljudi svih uzrasta, pa čak i kod malih beba. U trenucima nervoze, osoba dobija nalet negativne energije koju bi pre svega prvo da oslobodi. Iz tog razloga, nervozne osobe retko mogu da sede mirne i lako ih je prepoznati. Uglavnom svoje stanje otkirivaju grickajući nokte ili usne, šetajući se po prostorijama, cupkaju nogama itd. Ljudi je takođe različito „oslobađaju“. Neki je izbacuju kroz treninge trčanja, meditacijom i jogom, razgovorom, dok drugi to čine uzimajući lekove. Kao uzrok nervoze javljaju se različite situacije. U takve situacije spadaju glad, osećanje dosade ili usamljenosti, ali i ljutnja i osećaj frustracije, kao i situacije koje nam izazivaju strah ili tremu.

Anksioznost

Pored prethodno dva navedena pojma, anksioznost je najsloženije stanje. Naime, ona predstavlja mešavinu emocija, kao što su napetost i nervoza ali i strah, fobija, gnev, umor, fizički bol itd. Najčešće se definiše kao lebdeći strah manjeg ili većeg intenziteta, koji se pojavljuje usled nepoznatog uzroka. Ukoliko se ne tretira na vreme može preći u fobiju. Ukoliko su jačeg intenziteta, ove neprijatne emocije onemogućavaju osobama, koje ih doživljavaju, da normalnu funkcionišu u svom životu. Najčešće, osoba koja često doživljama simptome anksioznosti, kao što su ubrzano lupanje srca, nervoza, kratak dah, preznojavanje dlanova, izbegava susret sa situacijama i događajima koji je izazivaju. Tada nastaje izbegavajući obrazac ponašanja. U takvim slučajevima osobe se plaše da se suoče sa problemom i ne završavaju započeto do kraja. Tako na primer, studenti postaju „večiti“ jer imaju strah da izađu na ispit. Neki ljudi se nikada ne zaposle zbog straha od intervjua za posao. Drugi nikada ne pronađu partnera iz straha da se nekome otvore. Najčešće je karakteriše briga o budućim događajima kao i zamišljanje negativnih ishoda. Ovakve osobe često se osećaju iscrpljeno na kraju dana ali i bespomoćno. Kako bi se ovakvo stanje uspešno tretiralo potrebno je obratiti se stručnjaku. Na žalost, većina ljudi na našem podurčju, obraća se raznim nadrilekarima, prorocima i drugima, a ne ljudima koji su školovani za pružanje ovakve vrste pomoći. Važno je znati da anksioznost ne predstavja bolest niti ludilo, već samo trenutno psihičko stanje, koje se lako može smaniti ili kontrolisati ukoliko se obratite pravoj osobi.

Srodni tekstovi:

Razlika između napetosti, nervoze i anksioznosti

Napetost

Pojam nervoza

Anksioznost

Oporavak organizma kao bitan faktor normalnog funkcionisanja

Sve što treba da znate o fiksnoj protezi

Znac i simptomi da je potrebno potražiti stručnu pomoć kod hemoroida

Kako da odabrane naočare za vid budu izbor koji će upotpuniti izgled