5 razloga zbog kojih je dobro koristiti medicinsku gljivu lavlju grivu za mozak

Prevencija i lečenje Psiha Prevencija i lečenje Psiha

Dugo vremena smatralo se da su nervne ćelije nedeljive i neobnovljive...Međutim, devedesetih godina prošlog veka zahvaljujući razvoju tehnologije, medicine i biohemije došlo se do novih otkrića koja su pokazala da je “rađanje nervnih ćelija” tzv.neurogeneza moguća u određenim delovima nervnog sistema. Ono što je bilo potrebno saznati je, šta je to može pokrenuti stvaranje novih ćelija? Biljna medicina dala je veliki doprinos kada je u pitanju poboljšanje raspoloženja, moždane cirkulacije, kognitivnih funkcija, prevencija neurodegenerativnih bolesti, tako da su Ginko biloba, Gin seng, Bacopa, Gotu kola postale biljke poznate širom sveta po pozitivnim efektima na nervni sistem. Međutim, napredak mikologije kao nauke otvorio je nove mogućnosti u terapiji neurodegenerativnih bolesti zahvaljujući Lavljoj grivi.

POBOLJŠAVA KONCENTRACIJU I PAMĆENJE

Naučna istraživanja pokazala su da medicinska gljiva - lavlja griva sadrži jedinjenja koja stimulišu proizvodnju nervnog faktora rasta (NGF), koji pomaže u rastu moždanih ćelija i može poboljšati pamćenje i fokus. Iako je najveći broj studija urađen na životinjama, kliničke studije u kojima se ispituje uticaj lavlje grive na ljude dokazale su brojne benefiti na ljudski mozak a posebna prednost je što se lavlja griva može koristiti kao suplement, hrana ili ekstrakt u tinkturama i kapima tako da je mogu konzumirati različite starosne grupe ali i osobe koje zbog predrasuda ili same prirode bolesti žele da je koriste na određen način.

Jedno od istraživanja urađeno je na populaciji koja je obuhvatala starosnu grupu od 50 - 80 godina sa blagim kognitivnim oštećenjem. Jedna grupa je uzimala tablete koje su u sebi imale 250mg ekstrakta suvog praha lavlje grive, tri puta dnevno tokom 16 nedelja. Drugoj grupi je dat placebo (dodatak bez aktivnog sastojka) tokom istog vremenskog perioda. Rezultati su pokazali da su oni koji su uzimali lavlju grivu postigli bolje rezultate na kognitivnim testovima od onih koji nisu, ali isto tako nakon prestanka uzimanja lavlje grive, rezultati testova prve grupe su opali. Ovo sugeriše da se lavlja griva treba uzimati duži vremenski period jer se nervne ćelije obnavljanu nešto sporije od ostalih ćelija, kako bi ovi efekti bili dugotrajniji.

PREPORUČUJE SE NAKON TRAUMATSKE POVREDE MOZGA I MOŽDANOG UDARA

Laboratorijska istraživanja takođe sugerišu da lavlja griva može pomoći u rastu i “popravljanju” nervnih ćelija nakon traumatske povrede mozga i moždanog udara. Istraživanje objavljeno u nternacionalnom žurnalu za molekularna ispitivanja https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4200813// pokazalo je da H. erinaceus ima neuroprotektivne efekte nakon ishemijske povrede mozga i ima sposobnost da ukloni slobodne radikale istovremeno sprečavajući upalne procese u mozgu. Zapravo, erinacin A može biti obećavajući agens koji pomaže u zaštiti nervnih ćelija i može smanjiti ishemijsko oštećenje mozga.

PREVENCIJA DEMENCIJE I POMOĆNA TERAPIJA KOD NEURODEGENERATIVNIH BOLEST

Takođe se pokazalo da je lavlja griva veoma korisna u prevenciji mnogih bolesti nervnog sistema. Pretkliničke studije sugerišu da lavlja griva može smanjiti zapaljenje i biološke markere Alchajmerove bolesti (tj. amiloidne plakove), poboljšati spoznaju i povećati oslobađanje nervnog faktora rasta, proteina koji može povećati i stimulisati rast moždanih ćelija i rast i popravku nervnih ćelija.

Lavlja griva sadrži jedinjenja koja pružaju neuroprotektivnu podršku, tako da se može koristiti i u drugim neuro-degenerativnim bolestima kao što su multipla skleroza, amiotrofična lateralna skleroza ili Parkinsonova bolest, u cilju usporavanja progresije bolesti. Preklinička istraživanja urađena na životinjama pokazala su da je oralna primena niskih doza medicinske gljive Lavlje grive (10,76 ili 21,52 mg/dan) koja se koristi u životinjskom modelu Parkinsonove bolesti dovela do značajnog poboljšanja oksidativnog stresa i dopaminergičkih lezija u strijatumu i supstanciji nigra /zona mozga koja je najčešće oštećenja kod Parkinsonove bolesti/ nakon 25 dana.

POMOĆ KOD ANKSIONOSTI I DEPRESIJE

Postoji nekoliko pretpostavki koje objašnjavaju zašto neke osobe pokazuju veću sklonost ka depresiji i anksioznosti. Monoaminska hipoteza depresije sugeriše da su glavni znaci i simptomi depresije povezani sa nedostatkom u transmisiji unutar monoaminskih sistema, uključujući norepinefrin, serotonin i/i dopamin. Neurotrofična hipoteza depresije navodi nesposobnost nervnog sistema da reaguje ili da se adaptira na odgovarajući način na stresne situacije što za posledicu ima pojavu depresije. Još jedna pretpostavka je da različiti upalni procesi mogu dovesti do pojave anksioznosti i depresije jer se kod ovih stanja javlja povećana ekspresija različitih centralnih i perifernih proinflamatornih citokina, uključujući faktor nekroze tumora a (TNF-a) i interleukin-1, interleukin-6 (IL-1, IL-6) i interferon- a i g koji su povezani sa upalnim procesima.

Nedavno su u jednoj kliničkoj studiji ispitivali efekte Lavlje grive na anksioznost, depresiju, prejedanje i poremećaje sna kod 77 dobrovoljaca sa indeksom telesne mase (BMI) ≥ 25 kg/m2 i prosečnom starošću od 53,2 godine . Studija je obuhvatala gojazne učesnike koji su bili pozitivni na jedan ili više primenjenih testova, uključujući Zungovu skalu samoprocene depresije, Zungovu skalu samoprocene anksioznosti, kontrolnu listu simptoma-90 i skalu prejedanja. Učesnicima su davane tri kapsule Lavlje grive koje sadrže 80% ekstrakta micelijuma i 20% ekstrakta plodnog tela dnevno tokom 8 nedelja. Otkrili su da ova gljiva značajno smanjuje depresiju i anksioznost, kao i da dovodi do poboljšanja kvaliteta sna.

POMOĆ KOD TUMORA MOZGA

Opšte je poznato da se medicinske gljive od davnina koriste u tradicionalnoj medicini u cilju usporavanja napredovanja tumora, u prevenciji, sprečavanju recidiva i u cilju smanjenja neželjenih dejstva hemoterapije. Takođe, primena gljiva može ubrzati oporavak pacijenata kod kojih je ovaj vid terapije primenjivan. Tako se Lavlja griva pokazala efikasnom kod glioma jer su istraživanja pokazala da može stimuliše programiranu smrt /apoptozu/ tumorskih ćelija i smanjiti replikaciju DNK Erinacerins, Novel Glioma Inhibitors from Hericium erinaceus, Induce Apoptosis of U87 Cells through Bax/Capase-2 Pathway - PubMed (nih.gov). Ova gljiva veoma je efikasna i kod tumora debelog creva, dojke i leukemije. Zahvaljujući beta gllukanima koje ova pečurka sadrži u velikoj meri, dolazi do stimulacije imunog sistema jna konto smanjenja upalnih procesa i oksidativnog stresa a istovremeno stimuliše stvaranje posebnih krvnih zrnaca koje su prva odbrana vašeg tela od bolesti.

Pored ovih pet razloga zbog kojih je ova gljiva potrebna nervnom sistemu, preporučuje se i u cilju prevencije kardiovaskularnih bolesti, bolesti digestivnog sistema kao i u cilju poboljšanja opšteg zdravlja i kvaliteta života.

Autor teksta
Dr Ivana Kovačević

Srodni tekstovi:

5 razloga zbog kojih je dobro koristiti medicinsku gljivu lavlju grivu za mozak

POBOLJŠAVA KONCENTRACIJU I PAMĆENJE

PREPORUČUJE SE NAKON TRAUMATSKE POVREDE MOZGA I MOŽDANOG UDARA

PREVENCIJA DEMENCIJE I POMOĆNA TERAPIJA KOD NEURODEGENERATIVNIH BOLEST

POMOĆ KOD ANKSIONOSTI I DEPRESIJE

POMOĆ KOD TUMORA MOZGA

Zašto je važno redovno korišćenje kreme za sunčanje i kako odabrati najbolju?

Kako klima uređaji utiču na vaše zdravlje: Prednosti i rizici

Urinarne infekcije i dijagnostika putem laboratorije

Značaj vitamina E